orfelin-logo


Књижевне вечери

Владимир Пиштало, 14. март 2019. године

Представљање романа Владимира Пиштала „Сунце овог дана: писмо Иви Андрићу“. Ова књига је његов најновији рад, објављен 2018. године. Господин Пиштало је један од најбољих српских савремених писаца. Добитник је бројних књижевних награда, међу њима и НИН-ове књижевне награде за 2008. годину, за роман “Тесла: портрет с маскама”..
Иво Андрић (1892 - 1975) је био југословенски романописац, песник и писац кратких прича који је добио Нобелову награду за књижевност 1961. Пишталов разговор са Ивом Андрићем је разговор са традицијом. Показује нам другачијег Андрића, емоционалнијег, разигранијег, страственијег. То је такође дијалог између два тренутка у историји: деколонизације која је обележила Андрићево доба, и неоколонијализма.
Више о овом догађају

Вида Огњеновић, 7. јуни, 2017. године

Истакнути српски писац, драмски писац и позоришна редитељка Вида Огњеновић разговарала је о својим ставовима о књижевности, науци и утицају модерне технологије, маркетинга и интернета.
"Ми живимо у времену светске опчињености војном моћи и тиранијом забаве. Наше време, које је неко дефинисао као пост-хуманизам, у којем су образовање и тумачење замијењени са информацијама и кључним ријечима. Да ли смо спремни да останемо неми и постепено постанемо пост-хуманисти? Не, мислим да не. Чак је и један читалац читалац. За њега и о њему пишем и читам. Можда сте ви тај читалац, можда јесте, можда је она, можда је он. Незнани војник у рату за књигу; у сленгу га зову књишки мољац."
Више о овом догађају

Милена Тробозић Гарфилд, 19. април, 2017. године

Милена Тробозић Гарфиелд је филмска и позоришна продуценткиња и књижевна преводилица. У слободно време, између филмске и позоришне продукције у Европи, пише колумне за српску штампу описујући њен живот у Америци. Њене колумне су недавно објављене у књизи под насловом “Ова америчка жена” или “Мали савет за бољи живот”. Њена опажања описују свакодневну Америку гледану са стране, додирујући феминизам, романтику, самоћу, куповину као забаву, уметност, културу и медије.
Бројни делови ове корисне књиге посвећени су питањима свакодневице - углавном се баве променама које доноси дигитална револуција. Све се то одвија на путу од Београда до Вашингтона, успут откривајући шта је нестало са новим технолошким знањем а шта ће увек живети и како ће прилагодити свој идентитет измењеној стварности.
Више о овом догађају

Миланка Берберовић и Мирјана Бобић Мојсиловић, 9. мај, 2016. године

Миланка Берберовић, професор емеритус на Универзитету уметности у Београду, представила је књигу "Уметност позоришног костима".
Мирјана Бобић Мојсиловић, писац и сликар, представила је своју нову књигу "Обећао си ми".
Више о овом догађају

Александар Гаталица, 8. април, 2015. године

Представљање романа "Велики рат" Александра Гаталице, добитника НИН-ове награде за 2012. годину и награду Меша Селимовић 2012. године за роман године. "Велики рат" је већ преведен на 12 језика, а сада је доступан и на енглеском језику.
Велики рат је роман који свеобухватно и страствено приповеда низ прича које покривају Први светски рат, почевши од 1914. године - године која је заиста означила почетак двадесетог века. Пратећи судбине више од седамдесет ликова, на свим сукобљеним странама, Гаталица приказује искуства победника и губитника, генерала и оперских певача, војника и шпијуна; успевши да схвати атмосферу читаве епохе, не само ових пресудних четири и по крвавих година, већ и недужних деценија које су претходиле рату, и отровних које су уследиле.
Више о овом догађају

Весна Петковић, 1. фебруар, 2015. године

Весна Петковић представила је своју књигу "Српско средњовековно културно наслеђе". Ова књига се надовезује на револуционарну изложбу "Српско средњовековно културно наслеђе", која је постала прва српска изложба у Доњем дому британског парламента (Palace of Westminster, London, UK).
Незавидни положај Србије на размеђи између истока и запада довео је до тога да јој је заувек суђено да се качи са великим силама у очајничким борбама након пада римског царства. Ипак, Србија је постала просперитетна у мраку, осветљена изненадним развојем оригиналне уметности и архитектуре, инспирисана прихватањем хришћанских вредности и стварањем нове религије. Српски лидери су одлучили да негују развој права, језика, писања и књижевности, а то им је омогућило стицање независности и слободе од Византије, а касније и од отоманске тираније.
Више о овом догађају